.
1.

ШТА ЈЕ ЗАЈЕДНО ЗА КРАГУЈЕВАЦ

Изворна крагујевачка идеја којом се у центар политичког деловања ставља Крагујевац са јасним концептом да је локална самоуправа обавезна да предузме одговорност за привредни, економски и друштвени опоравак Крагујевца .

Политичка организација која шири пут регионалног развоја и децентрализације где Крагујевац постаје регионални центар Србије, директно укључен у европске интеграције.

Политичка организација која је у претходне четири године учинила да Крагујевац постане привредни, културни, универзитетски, трговачки, спортски, саобраћајни, банкарски, менаџерски центар региона са јаком локалном управом. Учинили смо да будућност града не зависи од будућности аутомобилске индустрије, да град дише сопственим плућима, да користи своје богате ресурсе, све мање се ослањајући на вољу републичке власти. Заједно за Крагујевaц је пример политички јединствене и флексибилне администрације на власти, спремне на нове идеје.

Политичка организација која је Крагујевцу и Шумадији 2004. године дала одговорну власт и политичаре посвећене граду, а 2008. године Крагујевцу и Шумадији нуди визију даљег развоја Крагујевца као града будућности.

Политичка организација која Србију жели да уреди као државу регија, са равномерним регионалним развојем.

Политичка организација која је 2004. године подвукла и донела Крагујевцу стварне промене, а сваки наш суграђанин добио је шансу за нови почетак и за живот у добро уређеном граду.

2.

КОМЕ ЈЕ НАМЕЊЕН ПРОГРАМ ЗАЈЕДНО ЗА КРАГУЈЕВАЦ ?

- Грађанима који желе да се боре за свој град
- Грађанима који желе европску будућност својој деци
- Запосленима који желе да сигурније живе од својих примања
- Незапосленима који нису решили своје животно питање
- Пензионерима који желе миран, сређен и достојанствен живот
- Младима који желе да своју будућност изграде у свом граду
- Сељацима који могу да препороде село и Србију
- Инвалидима којима желимо да омогућимо достојан живот и ван - овлашћења локалне самоуправе
- Расељенима који желе да се интегришу у наш град
- Грађанима који желе да виде Крагујевац као центaр региона у децентрализованој Србији
- Грађанима који ће кроз реализацију програма Заједно за Крагујевац остварити своје личне и породичне интересе и Крагујевац доживети као свој град, о којем са поносом говоре и у који ће увек желети да се врате 

3.

 ПРОГРАМСКИ ЦИЉЕВИ ЗАЈЕДНО ЗА КРАГУЈЕВАЦ

1) За три године обезбедили смо 15.000 радних места (у целој Војводини је у том периоду запослено 20.000 људи) . Циљ нам је да у наредне четири године тај број повећамо за још 20.000

2) Преузели смо велику одговорност за збрињавање социјално угрожених крагујевачких породица, изградили 450 станова, покренули пројекте јавних радова и других облика ангажовања социјално угрожених. Социјална политика Крагујевца је данас најбоља у Србији, а циљ нам је да свака породица на социјалној потреби буде сигурна да неће бити препуштена сама себи.

3) Даља политика преношења функције носиоца развоја са политичког на менаџерски (приватни и градски) ниво

4) Стварањем услова за даљи развој града и залеђа променом урбаног лица Крагујевца у којем су изграђени капитални објекти, комплетним комуналним уређењем центра града и приграда, створили смо услове на привредну, комуналну, културну и спортску надградњу, на чему је заснована наша визија даљег развоја Крагујевца као јаког и незаобилазног центра у Србији.

5) Даље развијање европских стандарда у свим сегментима друштвеног живота: крагујевачка робна марка са под-робним маркама (храна, текстил, обућа, трговина...)

6) Улагање у младе

7) Примарна здравствена заштита

8) Заштита и унапређење животне средине

4.

 УСЛОВИ НЕОПХОДНИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ
ПРОГРАМСКИХ ЦИЉЕВА

 Локална власт као носилац
програма привредног и друштвеног развоја

Програми привредног и друштвеног развоја Крагујевца и региона су обавеза и одговорност локалне власти, без обзира на ставове Београда и ма које политичке партије владале Србијом.

Сви постојећи привредни ресурси, али и приватни сектор морају бити стављени у функцију оснивања и развоја привреде, нових производних и услужних програма у складу са тржишним принципима. Циљ је што већа производња роба и пружања услуга за тржиште Србије и извоз, а све то ради даљег развоја привреде и отварања нових радних места.

Рационална извршна власт

Локална власт, градоначелник и градски менаџмент морају, поред преузете одговорности за даљи развој Крагујевца, рационализовати градску управу ради ефикаснијег и јефтинијег пружања услуга грађанима и привреди, без обзира на нови Закон о локалној самоуправи који нажалост штити трому и бирократизовану управу.

Буџет, јавна и комунална предузећа и привредна друштва морају наставити са реорганизацијом по европским стандардима у том сектору. Циљ је даља рационализација буџетске потрошње кроз поверавање (локалне концесије) приватном сектору (партнерство јавног и приватног сектора), наставак градње капиталних објеката, улагање у куповину некретнина које остају у трајном власништву града, као темељ и залог богатог Крагујевца и као основ његовог будућег развоја (објекти градског Сајма, зелене пијаце на Аеродрому, затвореног базена и стамбено-пословни објекти су у трајном власништву града).

 Крагујевац као регионални центар
укључен у све европске интеграције

Локална власт мора да се бори за даље позиционирање Крагујевца као централног града централне Србије, да локалној привреди омогући што више контаката са европским тржиштем роба и капитала и прикључивање свим европским интеграцијама .

Крагујевац мора наставити да се развија као привредни, банкарски, културни, трговачки и спортски регионални центар који се ослања на сопствене потенцијале као гаранцијом локалног и регионалног развоја. Само на тај начин може се спречити даља „београдизација“ Србије.

Функцију класичне управе даље модернизовати и усаглашавати са свим стандардима Европске уније, како би у будућности била још ефикаснији сервис грађана.

Локална управа мора и даље бити у функцији економије града са циљем да поред буџетских прихода од пореза и такси, највећим делом приходује управљањем многобројним ресурсима којима град располаже, тј. да менаџерски профитабилно води пословање града и тако обезбеди већини грађана економску и социјалну сигурност, а самим тим и убрзани развој града.

Политичари посвећени граду

Град и даље морају да воде политичари који су у стању да без обзира на окружење и даље негују поверење грађана.

Ово је основни предуслов да већина Крагујевчана све своје интелектуалне и радне способности стави у функцију даљег привредног и друштвеног развоја Крагујевца. Само на тај начин грађани Крагујевца ће своју и будућност своје деце градити овде, а Крагујевац ће наставити да развија имиџ града из којег се више не одлази и којем гравитирају многи инвеститори са својим привредним делатностима.

5.

СТРАТЕГИЈА ДАЉЕГ РАЗВОЈА РЕСУРСА

 Двеста хиљада грађана ,
потрошача и корисника услуга (тржиште)

Крагујевац је као четврти град у Србији велики потрошач роба широке потрошње и има све неопходне предуслове да, осим што је тржиште за робу произвођача са стране, постане и произвођач великог дела ових производа. Тако запошљава сопствено становништво, задржава профит за даља улагања, повећава стандард становништва и улази у развој нових привредних грана. Зато је Заједно за Крагујевац по доласку на власт осмислио подстицајне програме који су омогућили свим заинтересованим привредницима да дођу до капацитета за производњу (градња или изнајмљивање простора у индустиjским зонама). Давање повољности за изградњу производних погона у индустријским зонама био је добар потез, па су индустријске зоне „Петровац“, „Сервис 1“ и „Сервис 2“ брзо распродате. Ове мере смо превазишли, захваљујући поверењу у локалну власт, политичкој и административној стабилности администрације града и отвореном тржишту новца (2004.године у Крагујевцу су радиле само две банке, а данас има 25 филијала ) па на закуп земљишта у индустријским зонама „Денино брдо“ и „9.мај“ тренутно чека око 30 предузећа. Једна од капиталних радних зона је и "Корман поље". У даљем развоју Крагујевца ресурси града ће бити максимално искоришћени; привредни, ширењем greenfild инвестиционе зоне уз ауто – пут. Развојна политика Заједно за Крагујевац створила је услове и за отварање једне сасвим нове структуре градских ресурса, а то су профитабилни спортски и културни ресурси. Крагујевац је једини град у Србији који је у управљању ресурсима стигао до европског нивоа.

Даљи развој постојеће инфраструктуре
(услуге)

Већи део радно способног становништва у европским градовима величине Крагујевца ( 35-40 %) ради у услужним делатности ма . Као историјски, културни, универзитетски, здравствени, спортски, трговачки и административни центар региона, Крагујевац је обезбедио велики број услуга које се од таквог центра очекују. До краја 2008.године, само у трговини обезбедићемо 3.500 радних места, углавном за жене као део популације које је теже запослити.

Отварањем предузећа градско сајмиште „Шумадија сајам“ и изградњом прве хале сајма, Крагујевац је стекао услове да постане сајамски центар, а број привредних и пословних сајмова који су већ одржани у новој хали говори о успеху идеје да изградњом једине хале на подручју до Солуна, Крагујевац и на овај начин око своје ефикасне градске администрације почне да окупља привреду. У даљем развоју града, „Шумадија сајам“ ће добити још две веће хале, као резултат партнерства јавног и приватног сектора.

У даљем развоју урбаног Крагујевца, превазиђене су идеје строгог центра града као трговачког средишта, већ остварујемо визију више урбаних градских центара, груписањем трговачких седишта у радним зонама "Сервис 2" (фирме „Меркур“, ТУШ, „Форма идеале“, „Сајмиште“). Реконструишемо приградске блокове „Станово – Супренова “ и „Колонија - Плаза“ и правимо реалне урбане градске центре око великих светских трговачко - услужних комплекса.

Радна зона "Петровац" је поставила стандарде добре комуналне опремљености радних зона и изазвала велико интересовање привредника за куповину земљишта у зонама "Денино брдо", "9.мај" и "Корман поље". С обзиром да су сви ови потенцијали унапред попуњени, улазимо у опремање радних зона "Сервис 3" и "Ракаљ".

станоградња

Станоградња која је дуго времена била на маргини, у Крагујевцу доживљава процват од 2004. до 2008. године, захваљујући мерама локалне самоуправе. Уз помоћ подстицајних урбанистичких мера, ефикаснијој политици уређења градског грађевинског земљишта, оживљеној привреди и приливу страних инвестиција, у Крагујевцу је у овом периоду изграђено 300 стамбених зграда.

У овом тренутку, на тржишту не постоје готови, усељиви станови, а цена квадратног метра стамбеног простора је између 500 и 900 евра. Град је на две локације: „Авала“ и „Колонија“ изградио преко 400 станова, а у плану је изградња још хиљаду.

Тренутно, инвеститори на преко 50 локација, граде стамбене објекте површина од две до четири хиљаде квадрата, а продајом локација у блоку „Зеленило“, приватни инвеститори улазе у изградњу 30.000 квадратних метара стамбеног простора (преко 300 стамбених јединица).

Појачана станоградња у претходном периоду, условила је упошљавање свих грађевинских предузећа, а у Крагујевцу граде и инвеститори и извођачи из читаве Србије. Развојем станоградње, развија се и приватна привреда из области производње дрвета, керамике, фасада, изолационих материјала.

саобраћај

(градска железница, ауто –пут, интегрисани аутобуски превоз, путна мрежа)

а) градска железница

Не одустајемо од стварања услова за инвестирање и модернизацију градске и приградске железнице (Корићани – Корман и веза са Лаповом) ради растерећена аутобуског саобраћаја дуж лепеничког коридора. У току су преговори са ЖТП-ом о пројектовању и измештању дела железничке пруге кроз град, сагласно ГУП-у Крагујевца 2015. Планом детаљне регулације старог дела "Заставе", пруга се измешта кроз "Заставу", чиме се растерећује и убрзава саобраћај кроз Крагујевац. Тиме ћемо формирати комбиновани систем градског превоза, којем је кичма железнички превоз дуж лепеничког коридора.

б) ауто –пут Крагујевац – Баточина

Настављамо са плановима изградње ауто–пута Крагујевац – Баточина, чији је један део (око пет километара) завршен 2007. године. Стратешки интерес Крагујевца је да као велики регионални центар има што непосреднији приступ ауто- путу и да у свом даљем развоју градско урбано језгро развија дуж лепеничког коридора. Како општине Лапово и Баточина гравитирају Крагујевцу као регионалном центру, међусобни економски интереси налажу да општине Лапово и Баточина буду саставни део града Крагујевца. Ово повезивање у будућности омогућава запошљавање и отварање разних привредних капацитета кроз бесцаринску зону и давање услуга при коришћењу ауто-пута, организовање подзона у постојећим привредним капацитетима у граду, производње и дистрибуције здраве хране, брзу комуникацију и коришћење услуга градског центра. Оваква визија града Крагујевца са општинама Лапово и Баточина наметнула је потребу изградње капиталне инфраструктуре ауто-пута Крагујевац - Баточина. У 2008. години је планирана изградња још пет километара ауто-пута, а план до 2010. је изградња ауто - пута кроз Баточину и Лапово.

в) интегрисани аутобуски превоз

Интегрисани аутобуски превоз (АТС) формиран је 2006. године, и до 2008. године је оваквом структуром максимално побољшана услуга градског превоза, а грађани су сигурнији (сви превозници су уредили и обновили возни парк, аутобуси су тачни и не изостају са линија). Претплатне карте користи преко 15.000 Крагујевчана. Даљи развој овог система подразумева увођење мини - бус аутобуса на експресним линијама. Стратешки пројекат у доградњи овог система је изградња главне аутобуске станице у сарадњи са приватним сектором на већ постојећој локацији аутобуске и железничке станице.

 г) робно – транспортни царински терминал

Изградњом робно - транспортног царинског терминала код МЕТРО-а, указала се потреба додатних капацитета за камионски и аутобуски транспорт на локацији радне зоне "Складиште".

д) путна мрежа

До 2008. године, изграђено је преко 22 километара нових улица, а преко 20 километара реконструисано и санирано. Изграђено је преко 30 километара путева у селима. Град почиње са градњом Петроваче магистрале, од радне зоне" Сервис 2" до улице „Саве Ковачевића“, и наставља са градњом ове улице до улице "Слободе" (иза "Електрошумадије") према радној зони "Петровац" преко Угљешнице до старог "Београдског друма". Поред изградње ове капиталне саобраћајнице пројектована је и северна заобилазница око Крагујевца, предвиђена ГУП-ом која ће отворити низ локација неопходних за даљи привредни развој Крагујевца. Иако нам није приоритет, нећемо одустати од изградње такозване јужне заобилазнице, јер је она развојем Крагујевца у овом тренутку у рангу градске саобраћајнице.

У наредном периоду почињемо изградњу друге траке улице Саве Ковачевића (од Града сирена до Шукине) и наставак ове улице ка Петровачкој магистрали, другу траку улице Кнеза Милоша (од Мале Ваге до „Карађорђеве“ и од „Змај Јовине“ ка „Шукиној“). Настављамо са реконструкцијом „Авалске“ (oд „Шукине“ до „Милентија Поповића“) а у плану је проширење и реконструкција улица "9.мај" и "Горњомилановачке".

 Локације( градња)
накнада за уређење градског грађевинског земљишта

Локације (као градски ресурс) су данас у функцији рационалног покретања читавог инвестиционог циклуса, по искључиво тржишним принципима који задовољавају два основна стандарда: подизања урбаног и привредног статуса града и приватне иницијативе као носиоца запошљавања и развоја. Само на тај начин могуће је истовремено задовољавање интереса града привреде и становништва. Интерес града и градског менаџмента је у секундарним, дугорочним последицама - повећање броја привредних субјеката, интензивног запошљавања Крагујевчана, мањих пореских оптерећења, већег броја пореских обвезника.

Начин управљања градским грађевинским земљиштем који је по доласку на власт дефинисао Заједно за Крагујевац одредио сасвим другачији приступ газдовању као и потпуно другачији начин формирања цена накнада за уређење градског грађевинског земљишта. Уведена је нова политика у утврђивању накнада за закуп грађевинског земљишта. Напуштен је концепт лицитације и земљишта и цене уређењена, већ се лицитира земљиште, док је накнада за уређење константна. Конкретно, лицитира се парцела по почетној цени везаној за просечну цену једног ара на тржишту некретнина - она зависи од понуде, сама накнада за уређење градског грађевинског земљишта је константна (у њој је садржано примарно и секундарно уређење). Овај принцип омогућава инвеститору да сагласно својим инвестиционим могућностима води инвестицију тако што прво купује парцелу (ако је градска парцела лицитацијом), а затим се опредељује када ће започети саму инвестицију, примену фазне градње сагласно урбанистичком решењу, самостално уређење партера, а све време инвестиционог циклуса у свакој фази градње, накнада за уређење градског грађевинског земљишта је константна и унапред позната.

Обрачун самих накнада за уређење не прати тржишну вредност објекта већ реални обрачун трошкова примарног уређења (заједнички комунални објекти: системи за водоснабдевање, магистралне саобраћајнице, градска гробља, депоније, колектори, генерални урбанистички планови) и секундарног уређења за саму микролокацију (водоводна и канализациона мрежа, улице, тротоари, улично осветљење, уређење зелених површина). Овакав обрачун накнаде је ефикаснији и умањује трошкове за уређење градског грађевинског земљишта у односу на систем који смо наследили 2004.године. Код изградње привредних објеката који су директно у функцији запошљавања грађана предвиђен је и грејс период од једне до три године, а рок отплате до пет година у зависности од величине инвестиције и броја запослених уз пружање свих адекватних средстава обезбеђења. У претходном периоду смо грађанима понудили максималне повољности за легализацију објеката (цене од шест евра по квадрату у екстра зони до један евро у трећој зони). Дивља градња је искорењена за ове четири године и то захваљујући нашој политици газдовања градским грађевинским земљиштем. Сви инвеститори граде на легалан начин тако да су грађани максимално заштићени.

Крагујевац је тако у последње три године почео да добија обрисе европског центра, па се од појединачне, брзо прелази на блоковску градњу. Посебно смо водили рачуна о изградњи пешачких комуникација, поплочавањем тргова и тротоара. Први пут, Крагујевчани могу прошетати својим градом без икаквих препрека и то у дужини од 30 километара, на пример од музеја „21.октобар“ до „Силоса“). У обнављање пешачких саобраћајница у Крагујевцу у претходне три године је уложено око 120 милиона динара.

Планирамо да у 2008. години поплочамо све пешачке стазе у Малом и Великом парку.

капиталне градске локације

 а) Касарна „Радомир Путник“

Куповином касарне „Радомир Путник“, за коју је издвојено 5,6 милиона евра, створили смо услове да приведемо намени једну од капиталних градских локација и то за изградњу централне зелене пијаце на два хектара ка „Малој Ваги“, чиме решавамо проблем капацитета пијаце и стационарног саобраћаја - паркиралишта. Просецањем саобраћајнице унутар блока од „Даничићеве“ до „Кнеза Милоша“ растерећује се један од кључних градских блокова.

На овој локацији је предвиђена градска библиотека и пословни објекти на површини од два хектара, уз задржавање постојеће парковске структуре локације.

б) „Милошев венац“

Куповином четири хектара на локацији стара „Застава“ и изградњом Филмског града Емира Кустурице, измештањем старе пијаце и уређењем улица „Вука Караџића“, „Дечанске“, „Црвеног барјачета“, формирање платоа око зграде „ Зелене пијаце “ , изградњом амфитеатра у кругу Народног музеја, биће створени услови за формирање градског језгра као јединственог културно - историјског, трговачког и услужног центра, названог „Милошев венац“. Тако ће овај изузетан комплекс бити доступан грађанима и гостима и брзо постати центар друштвеног живота Крагујевца.

в) локације иза Економског и Правног факултета

Изменом постојећег Генералног урбанистичког плана Крагујевца у делу иза Економског и Правног факултета до „Електрошумадије“, биће отворене локације за изградњу студентских домова( у току су преговори са приватним инвеститором о изградњи студентског дома са 5оо соба), зграда ФИЛУМ-а и Медицинског факултета ( локација иза Економског факултета ) и трговачких капацитета.

г) Метино брдо

Изградњом „Двомостовља“ створени су услови за отварање локација за изградњу пословно-стамбених објеката на Метином брду на 46 хектара површине.

д) Копаоник

Крагујевац по први пут има укњижено земљиште и формирану парцелу на Копаонику, са капацитетима за туристичку изградњу на 3.400 квадратних метара.

приватна привреда

Приватна привреда у Крагујевцу је у потпуности испратила развојне програме града, чиме је тржишно опредељење Заједно за Крагујевац потпуно потврђено. О томе довољно говори чињеница да је међу 100 најуспешнијих предузећа у Србији, четири из Крагујевца. Развој приватне привреде пратимо у свим привредним гранама, посебно у дрвно - прерађивачкој, обућарској и текстилној, производњи медицинске опреме, намештаја и пољо - опреме. У даљем периоду град ће и даље подстицати развојне програме приватног сектора и посебно радити на развоју партнерства јавног и приватног сектора.

аграрни буџет

У оквиру буџета Скупштине града формиран је се аграрно - социјални буџет у проценту од 5-7 % који је афирмисао примарну производњу хране и оснивање мини прерађивачких , а да би се у даљем развоју Крагујевца подстакло формирање локалних робних марки. Тако произведена храна би била усмерена на збрињавање социјално угрожених крагујевачких породица, потреба ђачких кухиња и Црвеног крста. Будућа политика у развоју села је издвајање средстава из аграрног буџета за отварање пољопривредних прерађивачких погона, што је дугорочна инвестиција у село. Оваквим мерама које пре свега значе сигурну производњу и пласман, направљен је нужни искорак да крагујевачки произвођачи и прерађивачи преузму снабдевање крагујевачког тржишта, и организовано наступе на домаћем тржишту, што као повратно дејство има отварање нових радних места, односно запошљавање чланова социјално најугроженијих крагујевачких породица.

- преко 5оо километара запуштене путне мреже у селима округа је из средстава града реконструисано и обновљено

- сеоском становништву су обезбеђени услови живота које има и градско становништво, обновљене су и изграђене амбуланте и школе, успостављен редован градски превоз

- пољопривредницима су доступне информације о кредитним фондовима, град посредује у конкурисању и изради пројеката и инструктаже као и сваке друге стручне помоћи за развој пољопривреде, укључујући и организована стручна путовања пољопривредника у иностранство

- обезбеђени су пољопривредни кредити (три до шест месеци грејс период, због природе производног циклуса)

- у даљем развоју села приоритет је обезбеђење пласмана, складиштења, паковања и робне марке, и обезбеђење још боље контроле квалитета и стручног надзора

 6.

МЕРЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ КОЈИМА ЋЕ ОБЕЗБЕДИТИ ИСКОРИШЋАВАЊЕ НАВЕДЕНИХ РЕСУРСА

 локална управа и администрација

Крагујевцу је свакако потребна ефикаснија и енергичнија администрација, али лош Закон о локалној самоуправи онемогућава нам да је реформишемо тако да она буде потпуно у служби развоја Крагујевца према нашим плановима. Иако овај Закон штити трому управу, ми не одустајемо од њене реорганизације

оснивање мешовите консалтинг куће

Управо да бисмо превазишли спору администрацију на свим нивоима, и упркос Закону који успорава оснивање консалтинг куће, не одустајемо од плана да у Крагујевцу оснујемо ефикасно консалтинг предузеће које ће својим професионализмом помагати развојне програме града, од могућности инвестирања, израде комплетних пројеката, инструктаже применом Европских стандарда, до реализације оперативних програма и надзора. Приоритетни циљ ове Консалтинг куће је утемељење крагујевачке робне марке (кишобран), са низом под робних марки (прехрамбена индустрија, текстилна, обућарска, дрвна...) са јасно опредељеним стандардима у вези квалитета производа, дизајна, начина повезивања произвођача, пласмана и наступа на домаћем и иностраном тржишту.

партнерство јавног и приватног сектора

Политика партнерства јавног и приватног сектора је окосница даљег развоја Крагујевца у свим областима. Досадашњом развојном политиком подстицали смо интересовање приватног сектора за улагање у Крагујевац, а стабилна власт у претходном периоду показала је потенцијалним инвеститорима да без двоумљења могу улазити у партнерство са градом. Планови су да приватни сектор учествује у изградњи капиталних објекта из области здравства и социјалне заштите (амбуланте, домови старих, обданишта, студентски домови...), спорта (већ уговорена тениска академија Новака Ђоковића), културе (филмско - културни центар Емира Кустурице).

 7.

 СТРАТЕГИЈА ДАЉЕГ РАЗВОЈА ЗДРАВСТВА, СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ И ЗАШТИТЕ

У претходне три године смо утростручили ниво социјалних давања и све активности усмерили ка јачању појединца и породице (од 2004. до 2008.године издвајања су повећана са 57 на 184 милиона динара). Посебну пажњу посветили смо заштити посебних друштвених група; жена, деце и инвалида и старих. Политика заштите социјално угроженог становништа је подигнута на виши ниво и то на начин што смо праксу додељивања једнократне социјалне помоћи успешно замењивали програмима радног ангажовања (јавним радовима) за све радно способне из ове категорије.

У домену политике социјалне заштите релизовали смо значајне пројекте. У даљем развоју стратегије, определили смо се за политику која превазилази општи ангажман локалне самоуправе у социјалној заштити коју смо у претходном периоду подигли на добар ниво. Тако нам је у плану израда стратешког документа социјалне заштите за наредних пет година, са јасно дефинисаном политиком према социјалним катерогијама.

социјална заштита старих лица

 - у претходне четири године значајно је побољшана социјална заштита старих

- отворен је други пункт Службе за интегрисану кућну негу за најстарије суграђане

- установљена је пракса кућне неге у селима која ће убудуће бити проширивана ( Страгари и друга села)

- за око 10.000 пензионера је обезбеђен бесплатан градски превоз

- у плану нам је изградња клуба за старе у згради "Соколане"

- планирамо проширивање дневног центра за стара лица

- за пензионере са најнижим примањима град ће партиципирати у плаћању комуналних услуга, а Крагујевац ће бити први град у Србији са оваквим програмом

социјална заштита жена, деце, и младих

 - сва обданишта су реновирана и опремљена дидактичким средствима. После 15 година реконструисан је вртић "Чуперак'", а после 30 година почиње изградња објекта "Лане". У сва обданишта је уведен видео – надзор, а сва дворишта у опремљена новим дечјим мобилијаром

- родитељски додатак за прворођено дете је значајно повећан у односу на 2004.годину (са девет на 30 хиљада динара)

- уведени су подстицајни финансијски програми за хранитељство и породице које рађају треће, или више деце

- уведен је бесплатан боравак трећег детета у обданишту и основан центар за инклузивно образовање који омогућава боравак у вртићима и деце са посебним потребама

- изграђено је и реновирано 25 дечјих игралишта

- отворено је прихватилиште за децу

- у плану је даље подстицање рађања

- планирамо изградњу модерне "Библиотеке играчака" у којој ђе родитељи и деца моћи да изнајме играчке

- уз сарадњу са приватним сектором планирамо отварање нових вртића

- град је учествовао у утемељењу омладинског приватног предузетништва у Крагујевцу, а те програме наставићемо да развијамо и подстичемо

-у сарадњи са градовима прјатељима (Питешти, Шангај) обезбедили смо боравак најбољих ученика у едукативним камповима у иностранству, што ћемо и даље радити

- реализован је програм "Од срца..." за запошљавање штићеника дечјег дома "Младост"

- изградњом стана за штићенике који напуштају дом "Младост", реализован је програм "Кућа на пола пута" којим је омогућено осамостаљивање деце која напуштају дом

- кредитираћемо жене које почињу сопствени посао. На тај начин ћемо им помоћи да се економски осамостале

социјална заштита инвалида

 - отворен је дневни боравак за лица ометена у развоју преко 25 година старости

- отворена су два центра за младе и клуб за младе инвалиде

- уредили смо пешачки саобрађај у центру Крагујевца тако да су главне улице већином доступне за кретање инвалида

- у плану нам је да доделом кредита, инвалиде подстакнемо на развијање сопственог посла ради финансијског осамостаљивања

- отворено је прихватилиште за жртве породичног насеља

програми социјалне заштите
и побољшања услова живота Рома

 - у Крагујевцу је почела са радом канцеларија за Роме

- уз подршку ОЕБС-а је спроведен програм уређења насеља Корман и Лицика

- стипендирали смо ромску децу која постижу најбоље резултате у учењу

-учествовали смо у спровођењу програма ромског учитеља у основним школама

Град ће посебним програмима наставити едукацију ове социјалне групе о основним условима живљења, помагати им у образовању и наравно, наставићемо финансијски да помажемо најбоље ромске ученике и студенте

програми социјалног становања

Учествовали смо у три пројекта социјалног становања и на тај начин обезбедили 130 станова за избегло и домицилно социјално угрожено становништво ( пројекти: Хабитат - 76 станова, Међународна организација за миграције - 25 станова, РВИ - 20 станова)

- планирамо даље пројекте социјалног становања и откуп напуштених сеоских домаћинстава за збрињавање социјално угрожених

унапређење социјалне заштите у наредном периоду
кроз сарадњу јавног и приватног сектора

Јасно је да ћемо и даље наставити да подржавамо реформу социјалне политике. У наредном периоду за даље унапређење политике социјалне заштите издвојићемо је око 200 милиона динара. Али, наше идеје се не завршавају на томе. Развој социјалне политике ми дугорочно видимо кроз партенрство јавног и приватног сектора које ће омогућити подизање нивоа свих наших програма, али и нова радна места и улагања у Крагујевац. Приватном сектору ћемо понудити сарадњу у изградњи нових обданишта, у програмима неге старих и других посебних категорија, подизању Библиотеке играчака. Град ће и у овим пројектима бенефицирати социјалне услуге корисницима као што то чини и друштвеном сектору

здравство

Самим прерастањем крагујевачког КБЦ-а у Клинички центар ниво здравствене заштите је подигнут, Крагујевчанима је омогућено савремено лечење уз најмодерније дијагностичко - терапијске процедуре. Али су се самим тим створиле потребе за даљим проширењем капацитета у здравству. Клинички центар је постао седиште терцијерне здравствене заштите за Централну Србију, па смо у Крагујевцу морали да томе прилагодимо и полтику у здравству, с посебним освртом на примарну здравствену заштиту.

У примарној здравственој заштити преузимањем оснивачких права над Домовима здравља и Заводом за стоматологију, Апотекарском установом, Заводом за Хитну медицинску помоћ, Заводом за здравствену заштиту радника, преузели смо законску обавезу побољшања и контроле квалитета примарне здравствене заштите.

-помогли смо у оснивању Дневног центра за лечење болести зависности у оквиру психијатриске клинике КЦ-а.

- адаптирана је амбуланта у Десимировцу и део огранка амбуланте у Бресници (чиме је служба интегрисаног кућног лечења добила нови пункт и покрила велики део територије града )

- домови здравља су климатизовани, набављена нова опрема за
лабораторију Дом здравља, вредна око девет милиона динара, што је највећа инвестиција у лабораторијску дијагностику уз последњих десет година

- настављено је са адаптацијама сеоских амбуланти ( Грбице и Страгари)

- планирамо изградњу нове зграде Хитне медицинске помоћи на већ

утврђеној локалцији

- у сарадњи са Медицинским факултетом, планирамо изградњу нове зграде на локацији Грудно

- прерастањем КБЦ у Клинички центар, створена је потреба за отварањем Опште болнце. Мислимо да јеу добре локације у згради садашње Заставине амбуланте, или у кругу касарне Милан Благојевић, ако се постигне договор са Војском Србије

-планирамо увођење програма палијативне медицинске неге за најтеже болеснике

8.

СТРАТЕГИЈА ДАЉЕГ РАЗВОЈА КУЛТУРЕ

културна политика депровинцијализације и урбане афирмације Крагујевца

Продуктивност концепта културне политике једне градске власти најјасније се сагледава на крају мандата простим поређењем актуелног стања градског културног живота са сликом затеченог стања ствари на почетку мандата. Применом овог компаративног метода јасно би се могло истаћи да Крагујевац данас има, а да у претходном периоду, или чак никада раније, није имао: две нове институције културе (градску издавачку кућу Кораци и у националним размерама јединствен Центар за неговање традиционалне културе Абрашевић ), две културне институције пред оснивањем (Музички центар и Дирекција ЈоакимФеста, које већ функционишу и од формалне институционализације их дели још само проблем адекватног просторног смештаја), Градски оркестар Шлезингер , просторно и кадровски опскрбљено Позориште за децу, идентификован културни бренд Крагујевац Театрополис , и без даљих набрајања која би могла да се одуже, оно што је најважније и најтеже адекватно вредновати, културне установе које не живе од рентијерства, из чијих су просторија ишчезли закупљени кафићи, бутици и ини обртници, речју, систем градских институција културе посвећених основној делатности. Међутим, ни употпуњавањем низом достигнутих културних новости у Крагујевцу, овај извештај не би постао потпун јер се методом пуког набрајања резултата, успеха и постигнућа не расветљава суштина и продуктивно језгро које их генерише у датом концепту културне политике, а то је његова програмска основа.

Програмска основа

Програмску основу културне политике града, успостављене у последње четири године у Крагујевцу, чине: Програм политичке организације Заједно за Крагујевац , Декларација и други иницијални и програмски документи Шумадијског културног центра , удружења које окупља знатан број најзначајнијих уметника, стваралаца и културних делатника из града и Шумадије.

Полазиште овог концепта је у редефинисању односа културе и политике. Сама политика је облик културног ангажовања. Политика је избор међу вредностима, а свет вредности осветљава култура. Једноставније речено, култура је старија од политике. Како уче оци либерализма, теоријски конструисано преткултурно илити природно стање заједнице је стање свеобухватног и перманентног рата. Базичним покретањем и развојем елементарних психичких енергија сублимације и симболизације настаје једна неприродна, уметна илити култивисана творевина коју називамо цивилизацијом, у чијем медијуму политика тек бива могућом. Несрећа посткомунистичких друштава у транзицији, какво је и наше глобално друштво, огледа се у томе што су она доживела провалу природног стања у рушевине напуштених институција друштва које још није изградило нове. То значи да одговоран концепт културне политике у таквом амбијенту не може да почне од проблема културне делатности, институција културе и уметничке продукције, већ од базичних цивилизацијских претпоставки које системски консеквентно треба да буду вођене ка вишим темама културе.

То конкретно значи да се борба за продуктиван и конзистентан концепт културне политике суштински поистовећује са борбом слободних грађана за сопствени полис (програмски концепт града вођеног са позиције локалне самоуправе од стране политичара посвећених граду). Због тога је програмска основа културне политике не само продубљеног увида него и изузетно широког захвата па сеже до имовинских питања и тема урбаног планирања, преко културе свакодневице и подизања урбаних потенцијала града, све до питања основне делатности установа културе, подршке цивилном сектору и партнерстава приватног и јавног сектора у култури. То хетерогено тематско мноштво суштински координира и обједињује у целовит концепт вредносна оријентација, тачније, јасна и бескомпромисна усмереност на урбану афирмацију и депровинцијализацију Крагујевца, његовог културно-историјског наслеђа и оних његових стваралачких потенцијала који су конкурентни на ширем домаћем па и међународном културном плану.

Однос према «Стратегији»

Ова програмска основа је доласком на власт «Заједно за Крагујевац» ушла у директну конфронтацију са концептом «Стратегије развоја културе у Крагујевцу» коју је у претходном сазиву усвојила власт локалног ДОС-а. Поменута «Стратегија», иако писана с ентузијазмом заљубљеника и добрим прегледом актуелних проблема (што је и њена највећа вредност) у суштини представља изманипулисан програм културне провинцијализације Крагујевца и разградње његових развојних потенцијала у култури. Она је писана у Крагујевцу, али суштински, диктирана у Београду.

Она заговара деинституционализацију као некакву тобожњу вредност културног живота (иако су институције културе најозбиљнија заштита од њене политизације и од претварања локалних власти у менаџмент културног пословања). Она заговара и некакав културни центар као место координације послова у крагујевачкој култури (иако су културни центри чеда комунистичког збрињавања забаве и културе у провинцији или синекуре за партијске сиве еминенције културног живота развијенијих центара). Она чак, у изнетој визији крагујевачких перспектива, каже нешто што се локалном ДОС-у нигде другде није омакло да експлицитно формулише и призна. У «Стратегији» се изричито каже да она рачуна на Крагујевац у којем ће сви бити запослени јер ће он бити мањи град него што је у времену њеног писања. То значи да тадашња политика не планира развој Крагујевца него његово пропадање и напуштање све док се број његових житеља довољно не умањи. То значи и да је тадашњи одлазак регионалних центара великих система из Крагујевца, заправо био не случајан и стихијски већ стратешки вођен посао провинцијализације Крагујевца, зацртан у београдским центрима моћи, а поверен на реализацију каријеристички мотивисаним локалним апаратчицима ДОС-а. У томе је неопходност и разлог постојања аутентичне, програмске, крагујевачке политичке опције «Заједно за Крагујевац», јер само она може да предводи заштиту и развој града и раст конкурентности његових ресурса.

Одмах по изборној верификацији кредибилитета и поновном добијању мандата у локалној самоуправи, ова ће опција, као први стратешки корак у домену културне политике, направити ревизију и редефиницију «Стратегије развоја културе у Крагујевцу», на изнетим програмским основама, што, уистину, овај документ и познаје као отворену могућност. Томе ће се неизоставно, свим силама, одупирати зачарани круг паланке, мочварни Дух Лекине Баре, јер ће то бити чин његовога егзорцизирања. Оличен у стваралачки непродуктивним, а социјално синекурално збринутим, лажним иконама паланачког пантеона (јер дух паланке не може без митоманије) он већ деценијама у Крагујевцу ништа није радио него упропаштавао сваку могућност неговања, прерастања и превазилажења, апсолутизујући меру своје осредњости и купујући подршку паланке по најнижим ценама у име искључиво највиших идеала.

Зато је изузетно значајно истаћи да овај програмски концепт, поред национално значајних уметника Шумадијског културног центра , као што су Мирко Бабић , Бојан Оташевић или Владимир Јагличић , подржавају, у намери подизања потенцијала Крагујевца средствима културне политике, и такве величине као што су: родоначелник савремене шумадијске књижевне мисли, Данко Поповић , ерудита и највећи есејиста српске Војводине, Драшко Ређеп , европски потврђени живи класик српске књижевности, Видосав Стевановић или у светским размерама релевантни филмски редитељ Емир Кустурица . Наравно, овако ексклузивна подршка једном концепту културне политике чини част и даје менторске препоруке. Пресудну подршку грађана, међутим, он може добити само на основу «ползе коју узрокује», односно, на основу остварених резултата које је генерисао у претходном периоду.

Остварени резултати

Најпре је, у летимичној ретроспективи, важно прегледати прекултурне резултате примене овог концепта, односно учинке остварене на плану подизања културе свакодневице или културе у ширем смислу .

Прво, налажење почетка у пословима системског вођења и унапређења урбаних потенцијала града са становишта локалне самоуправе, а то је питање имовине. Под заставом императивног заступања децентрализације покренуто је питање имовине локалних самоуправа и првенствена је заслуга градоначелника Верољуба Верка Стевановића што је, на иницијативу СКГО којом је председавао, она коначно добила уставне гаранције. Затим, формирањем Градске управе за имовину покренут је деценијски запарложен посао идентификације градске имовине. На том таласу покренут је процес увећања градске имовине, као облик афирмације локалне самоуправе, а тим трагом и за урбани развој Крагујевца суштинско питање: рушење два «берлинска зида» у најужем језгру града. «Берлински зид» Заставе је пао и овај до јуче «забрањени град» увелико је у процесу културне ревалоризације старог грађевинског индустријског наслеђа. «Берлински зид» касарне «Радомир Путник» се увелико љуља.

Затим, усвојен је Генерални урбанистички план Крагујевца, као и читав низ планова детаљне регулације и капиталних пројеката, чиме је уцртана основа замисли о подизању урбаних капацитета града. На том таласу Крагујевац је доживео ренесансу градских тргова и тротоара чиме се по први пут један нараштај крагујевчана показује цивилизацијски спремним, након револуционарне комунистичке регресије, да надограђује грађевинско наслеђе престонице и грађанског деветнаестовековља. Круну такве амбиције чини пројекат «Милошевог венца», урбанистички обрађен кроз три плана детаљне регулације (Милошев венац 1, Милошев венац 2 и матична локација «Заставе»), који је коначно интегрално стављен под претходну заштиту. Обнављањем фасада «Прве крагујевачке гимназије» и «Техничке школе за машинство и саобраћај», санирањем Амиџиног и Михаиловог конака, реконструкцијом «Ђачког трга» и трга пијаце са расветом и тротоарима, изградњом двомостовља и реконструкцијом Улице 27. марта, рушењем «берлинског зида« Заставе и радовима на потесу културно-историјске просторне целине Војно-техничког завода, који су, сви, завршени за последње три године, Милошев венац коначно почиње да се уобличава и препознаје као интегрални простор и место рођења модерне српске државе.

Донета је, након вишедеценијског немара, Одлука о наградама и признањима града, чијом је упорном и доследном применом џангризави и негаторски дух паланке морао да устукне пред јасним истицањем и афирмацијом несумњивих вредности.

Успостављена је пракса посвећења сваке године јубилеју или вредности од посебног значаја за цивилизацијски дигнитет Крагујевца. Тако је 2005. била Година Устава и Театра, 2006. Година књиге и Универзитета, 2007. Година солидарности и спорта, а 2008. Година прве престонице модерне Србије у Крагујевцу.

Најзад, није случајно да је баш у сусрет 2008. донета Одлука о подизању и одржавању споменика на јавним површинама, коју Крагујевац уопште није имао. Њеним трагом је не само уређен катастар споменика и расподела задужења у њиховом одржавању него је и структуиран приступ легитимном и валидном подизању нових споменика. Тако је покренута и иницијатива за подиз�