недеља, 23. март, Гости: Маја Гојковић, градоначелница Новог Сада, Горан Јешић, градоначелник Инђије, Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца Ауторка: Оља Бећковић

Бећковић: Добро вече. 11. маја, као што знате и као што сви знамо, а делује да заборављамо, осим парламентарних избора, у Србији су паралелно и локални и покрајински избори. Од ове године градоначелници се више не бирају непосредним изборима него то ко ће бити градоначелник и какве су заправо шансе Горана Јешића, Маје Гојковић, Верољуба Стевановића, а и свих осталих да понове своје мандате, то ће директно зависити од оне већине која победи у локалној скупштини. Ствар делује прилично компликовано. Колико нови закон компликује њихове шансе, колико је вама јасно за кога заправо треба да гласате и о чему се ту ради и колико су градоначелници имена и презимена, а колико се доводе овом приликом у ситуацију да су ипак странке - о томе вечерас у емисији Утисак недеље господин Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца. Добро вече.

Стевановић : Добро вече.

Бећковић : Маја Гојковић, градоначелник Новог Сада. Добро вече.

Гојковић : Добро вече.

Бећковић : Горан Јешић, градоначелник Инђије. Добро вече.

Јешић : Добро вече.

Бећковић : И ово ми је просто било занимљиво, као тема, то уопште да ли у Србији то постоји, човек са именом и презименом, невезан за странку, и ако би неко место било згодно за тај оглед, онда је то градоначелник неког града. Дакле, грађани би имали врло јасну прилику да виде шта сте им донели или им нисте донели. Дакле, да ли се ви осећате као име и презиме или као странка? Да ли верујете да грађани за вас гласају као за Горана Јешића или као ДС?

Јешић : Па, у мом случају то је потврдило (ја сам други мандат сада, ево, кандидујем се за трећи мандат) је очигледно да гласају више за име и презиме и за програм који нуди човек са именом и презименом него за странку, јер не би могао да будем просто два пута реизабран у једној средини где апсолутно је радикалска подршка. Срем је такав, Инђија поготово. Велики број људи гласа на републичком нивоу и као за председника Републике за Радикалну странку, а опет на локалу већ готово осам година на власти су неке демократске снаге и то доста убедљиво. Тако да најбоље место где људи треба да гласају персонално, ако мене питате, и за посланике у републичком, српском парламенту, кад-тад морају да гласају персонално, јер знају ко их представља, ако негде то треба да се деси, онда треба на локалу. Ми смо имали један закон из 2002. године, који је био од најбољих системских закона. На жалост, пред Нову годину на силу су донети неки закони. На силу је донет и Устав Републике Србије, који је у својим најнегативнијим странама пре свега укинуо директно и персонално политичку одговорност појединаца, пре свега на локалном нивоу. Имамо ситуацију данас какву имамо, да имамо један врло лош закон, врло назадан, да јако мали број држава има такав закон. Наш законодавац се угледао на Хрватску, рецимо, па имате, рецимо, ситуацију у Осијеку, који је био најбољи град годинама у Хрватској, да већ две и по године нема локалну власт пошто те странке не могу међу собом да се договоре и да Хрватска и она сама од маја следеће године мења тај закон.

Бећковић : Ако се не варам, министар за локалну самоуправу је човек из Демократске странке?

Бећковић : Само да вас сад питам кратко за ваше прве асоцијације – дакле, кад чујете Верољуб, односно Верко, како га Србија боље зна, Верко Стевановић или Маја Гојковић, шта су вама асоцијације? Српска радикална странка и... Па, чини ми се ипак би било, колико год сте се ви трудили, али СПО, па са свим вашим трудовима СДПО или већ ДЗЗ... Је л' их везујете за странке или су то ти неки људи које такође знате протеклих 20 година?

Јешић : Ја знам јако пуно градоначелника у Србији, обично их негде везујем на успешну и неуспешну причу, никад за политичке странке.

Бећковић : Је л' тако?

Јешић : Јер јако мали број људи је 2004. победио захваљујући политичкој странци. Углавном су то неки угледни људи, који су мање или више били способни, али су добили подршку грађана, па су грађани након четири године одлучили да им дају или не дају подршку. И Верко и Маја су симболи Крагујевца и Новог Сада, не никако својих партија.

Бећковић : Мајо, ево, сад вас качим за ово исто питање, је л' имате тај исти утисак за ваше колеге?

Гојковић : Не, ја чак нисам ни знала у којим су политичким опцијама када су излазили на изборе нити сада. И такође сам доста тога доброг чула и о једном и о другом градоначелнику и делим, дакле, Јешићево мишљење да је ово корак назад. Не зато што нам многи то спочитавају - да критикујемо овај нови закон о локалној самоуправи, да ми можда нећемо бити, па да се због тога толико дисонантно, дакле, обраћамо јавности, када говоримо о новом закону о локалној самоуправи - него управо због тога што мислим да су кажњени грађани наших средина, сада када буду излазили на изборе, јер не знају ко ће бити тај носилац власти једног дана када се формира парламент и ако се формира парламент. Дакле, морало се ићи можда на још персоналнији избор, не само првих људи општине, него већински избор за одборнике.

Бећковић : А да ли ви имате утисак да су тачне те оцене које се појављују ових дана у јавности да је, рецимо, то проценат за који је Томислав Николић изгубио у Новом Саду на председничким изборима, да је једнак оном проценту колики, како би то могло да се мери, колико је јачи ваш лични рејтинг од рејтинга странке? Је л' имате утисак да имате јачи рејтинг ви, као Маја Гојковић, градоначелник, него Српска радикална странка у Новом Саду?

Гојковић : Са пажњом сам читала те анализе, онда сам се и сама заинтересовала да видим какви су били резултати избора 2004. године. Отприлике таква је била разлика између страначке листе, дакле, партије у оно време, која ме је предложила, и дакле вишак оних гласова које сам ја освојила и убеђена сам да ће се моје колеге овде присутне сложити са тим да је неопходно када излазиш на непосредне изборе да, поред те велике приче да је неопходно да имаш неког Давида себи иза леђа или Голијата који ћете подржати, да будеш изузетно јака и угледна личност у својој средини. То доноси дакле победу на непосредним изборима и зато су се велике странке изгледа побуниле против угледних људи у неким својим срединама или партијама.

Бећковић : Је л' се ви слажете са тим да смо отишли корак уназад и да се ваш случај компликује и да се дакле шансе смањују да поновите тај мандат?

Стевановић : Па, слажем се, наравно, то је велики корак уназад заиста и ја мислим, као и моје колеге, да је потребно и за републички парламент бирати људе по већинском систему, а ово је заиста корак уназад, то су компромиси, и сад су странке неке које нису смеле да попусте, попустиле и наравно знамо и због чега, јер знамо у ком тренутку, али дакле исти је и одговор мој на ово питање да ли се ми познајемо. Ми пратимо рад градоначелника сваког појединачно. Ја готово све знам о господину Јешићу и о Маји и само да кажем нешто што је јако важно, а опет говори у прилог овога што покушавамо да кажемо. Дакле, изађите, господо, пред грађане са именом и презименом, а све три листе се зову у нашим градовима по нама.

Бећковић : Само опростите секунду, ево, то нисмо рекли, значи, ваша листа се зове?

Јешић : Горан Јешић - ДС.

Гојковић : Група грађана - Маја Гојковић.

Стевановић : Листа Верка Стевановића - Г17 плус заједно за Крагујевац. Дакле, Мају знам дуго година, били смо заједно и у парламенту, пуно пута у студију. Никада се није десило да између нас нешто ружно искрсне или се деси, што је значи јасно како се нас двоје једно према другоме опходимо. Сви ми знамо какав је успех господин Јешић направио и шта је Инђија направила и на европском нивоу, дакле, и он излази као такав човек, са таквим резултатом, пред своје грађане. Исто то радимо и ми. Ја сам дакле убеђен, ако то морам сада да кажем, да то што имамо у истом тренутку и једне и друге изборе мало компликује ситуацију, али мислим да неће толико да компликују, грађанима само треба просто рећи: уколико хоћете да вам градоначелник буде Верољуб Стевановић или Маја Гојковић или господин Јешић, изволите гласајте за ту листу. Уколико та листа добије већину, они ће бити градоначелници, уколико не добије већину, они могу да не буду градоначелници, па макар имали 49 посто. Дакле, утолико морамо да упростимо причу и ја мислим да ће то да се деси, што се Крагујевца тиче, Инђије и Новог Сада. Ја сам убеђен да се то у Крагујевцу дешава и то смо показали тиме што смо само за три сата успели да прикупимо 5.000 потписа, а било је потребно 2.610, и предали смо 3.000 потписа само за три сата од добијања документације, што ја мислим да је апсолутни рекорд. Грађани су масовно изашли да дају подршку овој листи. До сада у Крагујевцу нико није предао листу.

Бећковић : Е, добро, али сад значи у оваквим околностима када ваш избор зависи од тога ко ће добити већину и кад погледамо сад задње обрте и задње игре које сте ви одиграли, има ли то везе? Дакле, има ли везе то што сте ви одлучили да у децембру месецу, крајем децембра, два дана пред изборну ћутању, откажете подршку Велимиру Илићу, дакле, свом до тада коалиционом партнеру, и да подржите Бориса Тадића? Има ли везе ваша одлука да уђете на листу са Г17 и да дакле "Заједно за Крагујевац"... И да ли су вам, пошто исто тако те анализе кажу да у Крагујевцу је доста извесно да могу победити или демократе или "Заједно за Крагујевац", односно ваша коалиција, да трећега нема?

Стевановић : Прво, није тачно да је нека послушност отказана два дана пред ћутњу, то је нетачно. Дуго траје тај спор.

Бећковић : Па, када сте написали писмо Вељи Илићу да га нећете подржати него Тадића?

Бећковић : Али за шаку чварака, на шаку чварака може.

Стевановић : Не личим, али неки личе, поготово онај ко то каже, а одавно траје сарадња између мог тима, мене и господина Динкића, још од 2000. године. И о томе можемо да причамо. Дакле, да вас подсетим, да се питао Г17 у то време, негде у октобру месецу, после 5. октобра, тада смо требали да направимо неку владу и да та влада има једно дванаестак министара, углавном експерата, и ја сам био позван, као градоначелник, да будем тај, јер сам по неким анкетама Ју-ес-ејда (УСАИД), рецимо, био проглашен за најбољег у то време до 2000. године. То нису усвојили неки људи у то време и дошли смо до тих избора у децембру и десило се шта се десило. Дакле, та сарадња је кренула тада између нас. Као министар финансија је био према нама коректан и та је сарадња од тада. Значи, заиста никада није било никаквих проблема.

Бећковић : Али реално, ваша процена шта је победничка варијанта на следећим изборима? Дакле, коалиција ДС - Г17 – СПО - ЛСВ или на локалу Г17 заједно са коалицијом или је победничка варијанта ДСС - Нова Србија, по вашем осећају?

Стевановић : У Крагујевцу из кеца у кец, значи, први на листи су поменути "За европску Србију", а први на листи смо ми, значи, на том листићу смо ми, дакле, листа Верољуба Верка Стевановића - Г17 плус заједно за Крагујевац. И ми мислимо заиста да ћемо добити апсолутну већину и да ћемо и на републичком нивоу имати већину и моћи да саставимо владу и то је, ја мислим, једино решење за Србију.

Бећковић : Мајо, победничка варијанта? Дакле, шта ви мислите, да ли се можда ваше шансе ипак повећавају тиме што, макар како званично каже, сте искључени из Српске радикалне странке.

Гојковић : Избрисани из евиденције, да, ма шта то значило. Мислим да да. Мислим да сад имам већи политички простор. Лепо је заиста водити групу грађана, коју предводи градоначелник, који има велики, висок рејтинг у граду Новом Саду, и не бити спутан неким партијским оквирима. Мислим да то даје велику шансу у граду какав је Нови Сад, који је високо урбан.

Бећковић : Да ли сте то намерно одиграли?

Гојковић : Ја?

Гојковић : Изгледа да људи различито одавде из Београда посматрају моје политичко деловање, али заиста никада, ево, можемо да погледамо неке старе снимке, се нисам сакривала док сам гласала и кад сам била посланик или заузимала неке друге важне функције у држави, ни као градоначелник, и сада сам потпуно спонтано села, нисам ни мислила да неко може да снима док грађанин Новог Сада заокружује неко председничко место. Мислим да је читаву забуну унело то што листићи у Војводини потпуно другачије изгледају него у другом делу Србије. Има јако много језика народа и народности, па су сви почели да калкулишу, онако како је свакој политичкој опцији одговарало у том моменту, да тврди да сам као градоначелник заокружила једно или друго име. Моје потпуно приватно право је било да се определим за нешто што сам у том тренутку мислила да је најбоље за Србију.

Бећковић : Па, за шта сте се определили?

Гојковић : Па, за најбољи избор за Србију у том моменту и неко моје лично размишљање.

Бећковић : Шта је то?

Гојковић : То ће остати и даље само моје.

Бећковић : Значи, и даље играте на две варијанте, добро.

Гојковић: И даље ће остати само моје размишљање, а нисам се ником препоручивала у том моменту јер није било потребе, дакле, у том моменту размишљати о неким даљим политичким потезима или некој евентуалној коалицији, јер група грађана ни не размишља о томе у овом моменту да се појави на неком политичком пољу деловања на републичком нивоу, па није потребно ни размишљати о неким коалицијама у том правцу. Видећемо на локалу, пошто су локалне теме нешто посебно, барем их ми тако гледамо који смо обављали извршне власти четири или осам година. Колеге имају много више искуства и локалне приче су нешто другачије и мислим да ту треба да се посматра само интерес грађана у том моменту. Дакле, не би требало да пресликава слику из Србије или онако како се формирају владе.

Бећковић : Не би требало, али да ли верујете да хоће или не?

Гојковић : Желим да не верујем у такве ствари, желим да посматрам државу као државу која размишља дакле и о неким европским тенденцијама, па да локалне приче буду издвојене из ових великих прича на нивоу државе, зато што и овај закон је донет зато што је било условљено доношењем Устава, очигледно, и мало ме брину ове две велике политичке странке, као што су Српска радикална и Демократска странка, које јако пуно губе овим законом. Ја не знам зашто су мислили да ће нешто добити, осим строгом партијском дисциплином и партијским бичем којим могу да владају неким будућим председницима општина.

Бећковић : Добро. Да ли би за Србију било добро да победи Српска радикална странка на парламентарним изборима?

Гојковић : Нисам размишљала о томе да ли би за Србију било добро да победи...

Бећковић : Па, немогуће да нисте о томе размишљали, о чему сте размишљали?

Гојковић : Размишљала сам о томе како да изађем сада на изборе на локалном и на покрајинском нивоу, верујете, нисам размишљала о другим политичким партијама и какви ће они политичке потезе да повлаче у будућности.

Бећковић : Али ваш посао је да се бавите добром грађана и бољим животом грађана.

Гојковић : Јесте, али грађани о томе сами одлучују.

Бећковић : Дакле, ево, у Новом Саду, ако већину добију радикали, је л' то добра вест за Нови Сад?

Гојковић : Зато што излазим са својом листом, мислим да ће најбоља вест за Нови Сад бити ако већину добије "Група грађана - Маја Гојковић" зато што сам се и доказала ове четири године и могу да ми верују и даље, а што се тиче неке шире приче, да вам одговорим ипак, јер знам да волите да добијете одговор - и то ћемо да препустимо грађанима Србије да се они одлуче да ли мисле да је нешто јако добро гласати за Српску радикалну странку и да она формира коначно власт и да Србија види како то изгледа када Српска радикална странка има већину и свог премијера или ће се одлучити дакле да то добије ова листа која се сада зове "Листа за европску Србију“ или, ако буде неког трећег избора, можда ће се одлучити и за тај трећи избор. Ако ме питате као политичара који треба да размишља, дакле, како му то све изгледа, бојим се да 12. мај неће донети нешто ново и онда се поставља питање зашто су републички избори уопште расписани у овом моменту кад је свако са сваким већ могао да направи владу.

Бећковић : Питам вас као политичара који, чији ће долазак на ту локалну власт зависити од те већине која стигне и заправо мора да вам буде битно, а са друге стране, онда су вам...

Гојковић : Или долазак на изборе опет изазвати многе контроверзе.

Бећковић : ...важне и те постизборне коалиције и спремност ваша и осталих да уђу са вама и сад је то онако како смо и почели. Дакле, да ли је можда проблем у томе зашто се устежу демократе или Демократска странка Србије или било ко да уђе са вама, са "Групом грађана - Маја Гојковић" зато што је остало нејасно шта је ваш спор са Српском радикалном странком? У чему се ви разликујете?

Гојковић : Не знам како сте дошли до тог утиска да се сви устежу када о томе нико ни са ким није причао. Ја сам само чула да на републичком нивоу да су сви почели изборне кампање, да нико ни са ким неће. А на локалу се још нико није изјашњавао ко би могао са ким да иде у коалицију, зато што сви помало гледају, због повећања цензуса и због осталих неких ствари, ко ће уопште ући у градски парламент. Познавајући ситуацију у Новом Саду, јако мало изборних листа ће уопште ући и бити могуће да се направи некаква коалиција тако да, ако неки велики и рачунају да мали неће направити успех, јако се варају.

Бећковић : Да ли, рецимо, на вашем локалу је могућа постизборна коалиција са "Групом грађана - Мајом Гојковић"?

Јешић : Па, ми немамо листу "Група грађана - Маја Гојковић".

Бећковић : Не, не Нови Сад има, Војводина, како хоћете.

Јешић : Маја кандидује се у Новом Саду, ми имамо друге листе, објективно код нас је јасна политичка ситуација. Један јак блок који имају радикали...

Бећковић : Кад читате у новинама - Бојан Пајтић избегава одговоре, али прећутно даје на знање да би био спреман на постизборне коалиције - као члан Демократске странке да ли подржавате те идеје или не?

Јешић : Као члан Демократске странке, на питању Новог Сада је питање потпуно различито од питања Косова, рецимо, или европских интеграција или Ратка Младића и тема је коју треба да решавају ти људи у Новом Саду су потпуно другачији, зато их грађани и бирају. Они треба да реше проблем, пре свега, незапослености. То очекују од Коштунице и од свих осталих министара у прошлој влади и у будућој влади. Прво то, па тек онда Косово, и ако погледате сва истраживања, то су прве теме. Е, то очекују и од нас. Друга ствар - квалитетнији животни стандард. То је неки нормалан живот. Већи број обданишта у Новом Саду, који је проблем. Очекују да се реши проблем саобраћаја, који је проблем. Исто тако очекују неке друге проблеме да се реше у Инђији, али то су неке теме где објективно политичке партије не могу, не можете да имате различити став о томе да ли треба десет нових вртића или не треба.

Бећковић : Али у чему је суштинска разлика између овог републичког, парламентарног нивоа и тог? Зар није исто? Па, објективно, сви хоће бољи живот. Објективно нико не жели да народ буде у изолацији.

Јешић : Објективно ми данас имамо два различита, објективно два различита концепта. Е сад, та два различита концепта на националном нивоу су дијаметрална један од другог, један је просто европски концепт, други један концепт самоизолације, који људима који врше власт на било ком нивоу изгледа потпуно самоубилачки. Ко је некад убедио било ког инвеститора да инвестира и отворио макар иједно радно место, тај зна да Србија самоизолована не може просто да буде...

Бећковић : Али, ево, ових дана, прошле недеље смо чули да Воја Коштуница каже, опростите само... "Да је то једна невиђена пропаганда и безобразлук и да та самоизолација не постоји." Сад вас ја питам конкретно, дакле, ви седите у тој Инђији, ви сте изјављивали ових дана да је не знам колико тих преговора, инвестиција отказано, блокирано. Па, дајте да чујемо.

Јешић : Прекјуче сам имао састанак где су људи одложили причу, где је, рецимо, озбиљна компанија, кажу: сачекаћемо да видимо тај 12. Значи, потпуна... Наш бивши премијер или технички садашњи премијер (је то негде мени утисак и недеље, можда можемо да причамо на крају око тога) је први пут у прошлој недељи из трајања свог четворогодишњег мандата употребио реч "економија", "животни стандард" и "квалитет живота грађана" и "инвестиције". Он човек никад није причао о томе, а зато су га бирали. То премијер сваке државе прича. И он је сада нашао, када је схватио да је то један озбиљан проблем, питајте било ког председника општине (јер се све инвестиције завршавају у општини, не на небу или земљи, него у једној општини) колико му је стало до новог радног места и колико има проблем са грађанима који су незапослени и када вам такве сулуде изјаве политичара да ће се то дешавати ако сте ван европских интеграција... Ја ниједну компанију (а има их јако пуно и у Инђији и у Пазови и у Срему и у Новом Саду и у Пећинцима итд, који су много прошли кроз моју канцеларију) нисам чуо да је њихов интерес да дођу у Србију зато што ће Србија бити изолована земља него чак напротив - интерес свих компанија је да дођу у Србију која ће бити на путу европских интеграција, а пре свега руских компанија.

Бећковић : Добро, али онда чујете исте те гласове, ево, рецимо, Бубало је најистакнутији у тим изјавама. Не дозвољава, човека ужасно вређа да говорите да је он антиевропски тип и дакле имамо ту целу причу да: "па, они уопште нису против, они нису за прекид и они су за сарадњу и за економске инвестиције". Нико није против тога.

Бећковић : А што они неће? Хај'те, реците ви мени једноставно, што они неће?

Јешић : Па, ја мислим да Бубало конкретно хоће. Мислим да ...

Бећковић : Не, не, не питам вас за Бубала, питам што је овај вама отказао састанак?

Јешић : Причамо за инвестиције, 'ајд само да се вратимо на оно... Дакле, пре свега, мислим да постоји плејада добрих, озбиљних политичара у Демократској странци Србије, могу да вам набрајам ко је добро радио свој посао, између осталог, мислим и Бубало, али мислим да је Париводић радио свој добро посао. Значи, постоје људи који раде свој посао добро, али је проблем у томе што негде лидер те партије није у земаљском животу, он човек просто је фиксирао себи 50 година унапред и замишља о томе шта ће писати уџбеници историје, а не како ћемо данас живети, а данас ми треба да решимо проблем од 23 или 18, по неким другим мерилима, стопу незапослености. Шта странци кажу?

Бећковић : Шта странци кажу?

Јешић : Пре свега, свака политичка нестабилност, свака у свакој земљи, је проблем за инвестирање. Друга ствар, ми имамо ту нестабилност - прошле године шест месеци немате владу, не знате шта је политика те владе. Па, смо онда имали и председничке изборе. Просто, избор неке партије, неког појединца симболизује сигурност. Објективно, Борис Тадић је донео озбиљну сигурност у једном делу, док није дошао проблем око Косова, јер велики број инвеститора је после те победе дошао, то сам ја отворено причао. И друга ствар, они хоће да знају шта ће се десити са овом земљом док њихове инвестиција буде реализована, а то је 20 или 30 година. Уколико та земља буде самоизолована, уколико буде имала хиперинфлацију, ако буде имала проблем тржишта... Србија је једно мало и сиромашно тржиште, нико неће инвестирати, то је јасно. На крају, за крај, и сам потпредседник Руске федерације, садашњи председник, је отворено рекао зашто гасвод иде овуда. Не иде гасвод зато што Руси бог зна колико воле Србију и Бугарску, него зато да имају, да немају проблем више са Украјином, него да иде кроз земље Европске уније, да снабдевају Европску унију. То је разлог гасвода, уколико буде реализован, зашто ће ићи кроз Србију.

Бећковић : Какав ви имате... Је л' имате то пример да кажете: ево, у Крагујевцу се дешава то и то због тога што нисмо потписали 28. јануара, због тога што смо расписали изборе кад им време није, због тога што условљавате Европску унију, је л' има?

Стевановић : Ја не могу то да кажем, али могу да кажем да се то одражава, све ово што видите на политичкој сцени се одражава и на наш рад у локалу. И ми смо они који смо директно изложени свим оним мукама које грађани имају и ми смо први на удару. Ми смо више оперативци него политичари. Ми смо политичари утолико што сад комуницирамо са амбасадама, са неким земљама и са нашом владом, а све остало је наша оператива, наш рад, који је онако директан и који се види. Ми смо имали један овакав случај у тренутку када је господин Николић изабран за председника Скупштине, тог тренутка је једна инвестиција блокирана и, наравно, морали смо да чекамо једно извесно време, после тога се то откравило.

Бећковић : Која инвестиција је блокирана? Мислим, ово вас намерно питам зато што се стално говори да су то кампање и да су то предизборне приче, које заправо...

Бећковић : И шта су вам рекли? Шта се њих тиче да ли је...

Стевановић : Рекли су нам "нестабилна је ситуација", управо ово што чујете да се говори. Ја ћу директно рећи.

Бећковић : Не, увек чујемо да се говори, али не знамо како изгледа тај састанак.

Стевановић : Ја ћу вам директно рећи, немам разлога да размишљам о неком врху, о неким шефовима, о неким великим који ми чувају леђа. Дакле, то је прва ствар која се дешава, значи, блокирају нас неки неким политичким ставовима или у неким тренуцима. Имали смо тај тренутак када смо у парламенту имали председника парламента који није био по вољи Запада и тог тренутка инвестиције су под знаком питања. И сад су инвестиције под знаком питања.

Бећковић : Које био председник парламента?

Стевановић : Конкретно Томислав Николић у једном тренутку. Сад сви они који су и купили чак код нас неку земљу и спремни су да инвестирају и имају неке предуговоре са нама... У Крагујевцу се зида или се припрема за градњу 200.000 квадрата пословног простора. Нешто невероватно за Крагујевац. Крагујевац има буџет ове године, опет захваљујући сопственим ангажовањима, већи од нишког, иако је Крагујевац двоструко скоро мањи од Ниша. Значи, локација и дестинација врло привлачна за улагање, али сви сада, или велика већина њих, чека развој догађаја и чека коначно решење 12. То је прича...

Јешић : Ако ми градоначелник дозволи, ево, могу ја да препричам састанак од прекјуче, извините?

Бећковић : Хајде.

Јешић : Значи, дошла је словеначка фирма, која иначе завршава фабрику и која својим препорукама и добрим искуством са нама већ довела једног инвеститора, доводи трећег великог инвеститора и састанак је трајао тако што смо сат и 45 минута причали о политичкој ситуацији и да сам ја, наравно, причао једну другу варијанту и био позитиван, јер мој је интерес да они дођу у Србију штагод да се деси овде, али је био и позитиван у контексту да се деси, не знам, влада Српске радикалне странке, али сам их наравно убеђивао да то не може да се деси, и позитиван у контексту да ће се све наставити и у једном и у другом случају. Наш интерес... Наша ситуација је много компликована у локалу и тек после тих, не знам, сат и 45 минута су ме људи питали конкретно за земљу, резервисали и реализоваће то после 12. маја.

Бећковић : А знате шта није јасно? Није јасно, ако је то, рецимо, кад читамо, Инђија, онда читамо те ствари "чудо од општине“, "Швајцарска у Војводини“ или осамнаести од 25 проглашени за место, оно најидеалније за инвестиције итд. Са друге стране, ви кажете, у контексту овог новог закона, да ће то сад бити проблем зато што су радикали ужасно јаки у Инђији.

Јешић : Не, ја сам рекао просто да постоји... Не, ми смо... Политика је озбиљна наука, ми смо наручили истраживање, једном годишње радимо, не само због избора него да знамо...

Бећковић : Не, не, али како је могуће, ако је то тамо све тако идеално, ако сте направили Швајцарску, зашто су и даље радикали најјачи?

Јешић : Не, није идеално нигде. Прво, идеално није, није нигде идеално. Друга ствар, да постоје велики број инвестиција, постоји. Да је отворен известан број радних места, то да, али да је животни стандард нешто бољи, јесте у односу на... Али то није ни близу онако како грађани очекују. На крају, кад добијете радно место од 300 евра, ви не можете да решите своје животне проблеме, да се одвојите од породице, да оснујете своју породицу, да купите стан. Значи, то просто је немогуће. Ми смо тамо створили перспективу у овим околностима да будемо једни од бољих, да просто наши грађани виде излаз из тог тунела, а иначе ситуација је лоша свуда. Да се гради 15 фабрика у овом моменту, гради се, али хоћу да кажем да то кад кажете, отворили сте, не знам, три-четири хиљада радних...

Бећковић : Али ја вас питам то за тај део грађана који ће стално да верује да то се односи и да се тај бољитак односи на неке друге, а не на њих и на те неке блиске власти или већ не знам коме.

Јешић : Па, у контексту... Постоји очигледан проблем комуникације са републичког нивоа јер ти исти грађани, не знам, мене подржавају на локалном нивоу, као некадашњег члана ГСС-а, па се распала странка, а члана ДС-а данас, и ми сада, уз лош изборни закон, уз преклапање републичких избора, ћемо имати највише одборника у локалном парламенту. Очигледно грађани разликују те ствари. Немојте да потцењујемо ми грађане. Ми стално кажемо: знаш, пола популације неписмено и овако-онако. Грађани виде ту просто резултат и желе објективне понуде и објективна решења за то. Како наши политичари са локалног нивоа шаљу поруке, то би ја могао да коментаришем све онако како ја мислим да то не треба да се ради и то је негде грађанима лакше да перципирају, једну емотивну причу, у овом случају Српске радикалне странке, која ипак у овом моменту је напустила сад негде ту националистичку причу и отишла у једну класичну популистичку партију, слично као у Немачкој, где ви лакше грађанима можете да пошаљете поруку да ће то све бити добро. Како? Онако. Е сад, ви треба негде из рационалне те приче да објашњавате да ми смо ипак на путу, да ће нам бити свима тешко, то нико не воли да чује и ми смо ту негде у компликованој ситуацији.

Бећковић : Ви морате наћи договор како је могуће, ево сте осам година на власти и осам година причате да ће бити боље и имате огромну већину којој није боље.

Јешић : Објективно...

Бећковић : Дакле, ово што ви кажете - немојте да потцењујете грађане. Да грађани кажу - имао си осам година шансе, нисам приметио, дај да видимо.

Гојковић : Па, ово је тест, ја сам отворено одбио нека многа места и мени некако стално у животу пада да идем именом и презименом. Неки многи буду министри, па не могу да победе ни у месној заједници, али, ето, ја идем четврти пут именом и презименом и тестирам свој рад у протекле четири године. Први тест сам имао пре четири године, а и добио сам огромну подршку и у парламенту и за градоначелника. Сада идем исто тако, компликованија је ситуација, али та листа моја... Јесам ли се сакрио иза имена Бориса Тадића?

Бећковић : Добро.

Гојковић : Значи, зовем се "Горан Јешић - Демократска странка" листа. Ставио сам своје име на листу, па ако добијемо подршку, добили смо.

Бећковић : Мајо, кад ви кажете ових дана да, и то звучи као претња, да ћете ви ићи у кампању не са тим шта сте урадили до сад, пошто ваљда то сви виде (ево, ја сад додајем, ви то нисте рекли, ваљда то...), хоћете ићи у кампању са тим шта сте спречили да се уради?

Гојковић : Па, претпостављам да, када неко ради четири године, има висок рејтинг, да је већ добио оцену за то што је урадио. Тужно је причати шта си урадио после четири године.

Бећковић : Ја вас питам шта сте спречили, то звучи као да претите и да ћете рећи...

Гојковић: Не, никоме нисам претила. Жао ми је што медији у последње време добијају интервју од мене, али имају доста и ауторског. То сам и данас видела у једном дневном гласилу, али добро, то на терет медија, да не нападамо стално новинаре, мислим, или прихваташ или не прихваташ да даш неки интервју, зависи да ли си спреман и на последице после тога, али ником нисам претила, него заиста мислим да у кампањи, поред тога што као будући и стари градоначелник Новог Сада треба да кажем који су планови за даље, требало би да кажем по чему се разликујем од свих ових осталих познатих имена која ће предводити листе. А сигурно још ниједан политичар у Србији није рекао шта је он то спречио.

Бећковић : А шта сте спречили?

Гојковић : Па, спречила сам неке многе ствари, у којима сам можда имала проблема тиме што сам непосредно изабрана за градоначелника, а коалиција се праве у парламентима од странака које се боље слажу међусобно, па су некада вољне да траже нешто од градоначелника, а он то неће да испуни.

Бећковић : Рецимо? Зашто вас оволико терам? Претпостављам и да је за вас важно да то кажете. Дакле, шта сте спречили?

Гојковић : Слободно само, ја сам врло искрена особа, тако да немам шта да кријем, јер мислим да ми је то квалитет. Ако сам у октобру месецу прошле године тражила да буде смењен управник позоришта (сећате се, можда се сећате, сваки дан се нешто дешава у Србији), дечијег позоришта у Новом Саду, онда значи да сам ја хтела да спречим нешто што се десило три месеца касније, али остали су били толико моћнији и важнији, нису схватили шта ја говорим то на време, па се десило оно што се десило у јануару и зато ће неко други морати у кампањама да објашњава...

Бећковић : Дакле, нисте спречили, сада сте рекли да нисте спречили пребијање глумаца у позоришту зато што вас нису послушали.

Гојковић : Не, ја нисам могла да спречим пребијање глумаца у позоришту зато што нисам учествовала у таквим догађајима. Ја сам само на време спречила да неко упире прстом у градску кућу јер ми нисмо ти који кадрујемо него то раде скупштина и њихове кадровске комисије, а увек терет иде на представнике извршне власти, учествује ли у нечему или не. Онда сам спречила можда да се упропасти једно градско саобраћајно предузеће у Новом Саду тиме што нисам хтела да затворим аутобуску станицу нити да одузимам делатност градском предузећу. И то ретко ко ће данас храбро рећи шта је спречио и зашто се супротставио великима и зашто мислим можда да је ово неки бољи пут, па можда имао неки мали, мали проценат гласова мање. Али је искреније и заиста поштеније.

Бећковић : Али кад сада исто преведемо на неки језик или на нешто што можемо разумети, дакле, грађани Новог Сада вероватно знају о чему говорите, али 'ајмо да видимо заправо каква је то битка. То је битка... Значи, ови који су то хтели, шта су они хтели? Да спакују неке паре себи у џеп, да узму неки проценат, да ураде... Шта су они хтели? Јесте ли ви спречили да неко уреди неки свој интерес? Значи, нико не затвара аутобуску станицу зато што жели да грађани немају аутобуску станицу него зато што у том тренутку има неки интерес и ту би неко могао да заради. Или ја банализујем ствари.

за које ја мислим да нису добри за град и нису добри за једно предузеће чији је град оснивач.

Бећковић : Значи, кандидат за градоначелника је ваш кум?

Гојковић : Биће јако много предводника листа, тако да не знам на шта мислите.

Бећковић : Из ваше бивше странке. Па, немате ваљда кумова на свим листама.

Гојковић : Имам доста кумова у политичком животу града и Србије и много пријатеља, али то желим да оставим по страни јер заиста и неко ко је мој кум или сам ја кума нечијем детету, поштујем по тој линији и даље, али политика је нешто друго и ако се не слажемо, треба да кажемо једни другима шта мислимо о даљим неким политичким правцима сада када више нисмо заједно што се тиче политике.

Бећковић : Добро. Имали сте свој пример?

Стевановић : Па, шта сте спречили, питали сте.

Бећковић : Да.

Стевановић : Па, прво, спречио сам, спречио је мој тим и ја, да Крагујевац даље пропада, уз помоћ...

Бећковић : Да пропада, опростите?

Стевановић : Крагујевац даље пропада, уз помоћ наравно Владе, и то је политика и то је умешност и Крагујевац нико више не зове "долином глади“, то више није тај град. И кад сам у кампањи пред оне изборе за градоначелника говорио да ће посао добити више хиљада људи, то су неки противници превели у 10.000 људи. Ја сам рекао: да, биће најмање 10 хиљада људи. За три године и мало више је посао добило 15.200 људи у Крагујевцу за стално. И ове године ће посао добити нових 10.000 људи најмање у Крагујевцу. То је дакле нешто што је тако и ја то сад говорим, Крагујевчани ме гледају, ја знам да свака реч има одређену тежину и они знају шта ја говорим, дакле, и не говорим то у кампањи. Оваквом политиком и оваквим односом и овом коалицијом са Г17, сад ме слушају радници Заставе, сад више немамо оних проблема које смо имали у претходном периоду, рецимо, у фабрици аутомобила, тако да ће те субвенције бити на нивоу оних тражених – 100 милиона у фабрици аутомобила, 30 милиона у фабрици оружја...

Бећковић : Да, али само не разумем... Не, не, како ви објашњавате грађанима Крагујевца, зашто сте у ту коалицију са Г17 ушли пре годину дана, а нисте ушли на прошлим парламентарним изборима, пет година уназад?

Стевановић : Рећи ћу и то зашто нисам на прошлим парламентарним изборима, ово је јако битно.

Бећковић : Зашто вам се тад чинило да ће вам Веља Илић више помоћи за Заставу него ови?

Бећковић : Добро. Не, врло је једноставно и мислим да сви разумеју, то је потпуно ОК. Ко да паре, тај је ОК.

Стевановић : Не, не ко да паре.

Бећковић : Па, како не? Па, није ту ништа лоше. Па, шта?

Стевановић : Па, није ту прво ништа лоше. Ми смо због тога између осталог и ту. Да поправимо живот грађанима и то је основно оно чиме се ми бавимо, али поменули сте претходне изборе. Ви знате да смо нас деветорица подржавали Владу без резерве, што се никада није десило претходно, без икаквих, ето, уступака, без ичега практично. Једноставно смо мислили да та влада добро ради, заиста је по мом мишљењу најбоље радила. Нисмо за то добили ништа. Ушли смо у преговоре са господином Илићем и господином Коштуницом. Тог тренутка, кад смо имали понуду и господина Коштунице.... Господина Динкића, врло коректно смо се испричали. Ја сам рекао, ушли смо у неке разговоре: ја сам човек који не могу да прекинем кад дођем до неке, неког нивоа. Врло лепо смо се ту растали и то причам дакле јавно. Сви то знају да је тако било. Но, десило се шта се десило, ми смо добили само два посланичка мандата, што није коректно, после свега онога шта се дешавало три године иза тога са том владом. Били смо незадовољни и, наравно... Није само због тога незадовољни него и због неких других ствари. Малопре сам их навео и једноставно смо закључили, мој тим и ја и ми заједно, да је нама права опција ипак права прича ова са Г17 плус. И идемо дакле директно са именом и презименом и кажемо грађанима: уколико хоћете да овај тим настави, наравно још бољи, јер је сад ту и Г17 плус, ако хоћете да Верољуб Стевановић буде градоначелник, ви гласајте за ту листу. И то је најпоштеније могуће и они процењују резултат, е сад они процењују мој резултат.

Бећковић : И врло је поштено. Чекајте да и ми узмемо неке паре, па ћемо онда да наставимо даље. Узимамо паре.

Бећковић : Идемо да видимо како је изгледала протекла недеља. На месту број један оно што јесте био утисак протекле недеље, ако се утисци мере по томе о чему се разговарало у свим кућама, у свим канцеларијама и на свом аутобуским станицама, а то је шта ко мисли о случају "Милорад Чавић". Предлог број један.

На месту број два - утисак недеље је 17. март 2008. Да видимо шта се догађало у Косовској Митровици - предлог број два.

Идемо на предлог број три. Дакле, отворена је тема да ли постоји техничка влада и како она функционише. Ко зна Акциони план и ко га не зна? Предлог број три.

Протеклу недељу обележила су и нова признања, овог пута из суседних земаља, независног Косова. Предлог број четири.

Била је ово инспирација да се огласи и господин Мирчић - предлог број пет.

Суштина Мирчићеве бојазни била је, дакле, у информацији која је стигла из озбиљних обавештајних служби да би признање независног Косова од стране Мађарске могло изазвати немире у Војводини, у оним деловима где живе Мађари. Идемо на предлог број шест - утисак протекле недеље да је најактивнији до сада у предизборној кампањи Млађан Динкић, лидер Г17 плус. Да видимо у каквом је расположењу - предлог број шест.

А они који су се већ навикли да говоре о томе како премијер или председник Демократске странке Србије спава, устаје касно, бојим се да им је тај аргумент избијен из руку и премијер живахнији него икад - предлог број седам.

И прошле недеље је једина званична кандидатура за градоначелника Београда - Драган Ђилас. О господину Александру Вучићу се говори и он говори да ће се кандидовати, али и даље нисмо чули као званично. Има онај наставак: ако ме странка подржи. А после закључења листе за предлоге за утисак недеље, данас је стигла и потврда кандидатуре Биљане Србљановић. За сада, Драган Ђилас потенцијални градоначелник Београда - предлог број осам.

Хит недеље на месту број девет. Дакле, иницијатива поново Млађана Динкића за објављивање имовинских карти. Да видимо како изгледа чија имовинска карта до сада објављена - предлог број девет.

Могло се десити, да није било овако како је било, верујем да су неки очекивали да би утисак недеље требао да буде, и то на неком првом, другом, трећем месту, дакле, кривична пријава Александра, грађанина Александра Тијанића против Владимира Поповића Бебе. То је сада остало само као сећање. 'Ајмо да се подсетимо - предлог број десет.

УКЉУЧЕЊЕ ГЛЕДАЛАЦА

Бећковић : Добро. Е сад, 'ајмо, како хоћемо? 'Ајмо да видимо то шта су најјачи утисци, па ћемо онда да наставимо. Шта је вама најјачи утисак од овога што смо видели?

Стевановић : Прво, ја никада не могу да прихватим да Косово није Србија, али то не значи да не треба даље радити послове које радите, не треба земљама, или оним суседним или неким даљим. Велика је неправда према нашем пливачу учињена и према нама, ако хоћемо до краја да идемо. Али за мене ипак, обзиром да смо у таквој ситуацији каквој јесмо, дакле, у предизборној кампањи, најјачи утисак број три. Техноидоли, мислим да се зове. Па, мислим да је све речено о овој влади која функционише како функционише, која је радила како је радила и која је, по мом мишљењу, радила по принципу феуда. Дакле, свако је неку своју област имао, тако је функционисао и ту није било неке слоге, што је недопустиво, и ја сам то знао од почетка. Не можете ви у кампањи, као сада, да радите то што радите, да радите углавном негативну кампању једни према другима и онда се једва некако скупите и некако направите ту владу и она ево како функционише. И то је нека порука, пре свега странкама, да у кампањи не раде то што су радили до сада, а и бирачима да размисле кога ће да бирају јер једноставно треба направити владу која ће да функционише и где ће да се поштују одређени договори, да се зна који је тај који је најодговорнији. Тај који то буде, он мора да буде одговоран и за спољну и за унутрашњу политику, дакле, мора да буде одговоран и за ово што господин Јешић к�